Definition
▶
uho
Uho je organ koji služi za slušanje i ravnotežu, smješten na strani glave.
Ухо — это орган, который служит для слуха и равновесия, расположенный на стороне головы.
▶
Zagrizao sam jabuku i čuo kako mi uho zvoni.
Я укусил яблоко и услышал, как у меня в ухе звенит.
▶
Dok sam plivao, voda mi je ušla u uho.
Когда я плавал, вода попала мне в ухо.
▶
Čuo sam razgovor iz susjedne sobe kroz uho.
Я услышал разговор из соседней комнаты через ухо.