Definition
▶
hlægja
Hlægja er að búa til hljóð sem sýnir gleði eða skemmtun, oft með opnum munni.
Смеяться — это издавать звук, который выражает радость или развлечение, часто с открытым ртом.
▶
Hún hlægir alltaf þegar hún sér gamanmynd.
Она всегда смеется, когда видит комедийный фильм.
▶
Við hlægðum mikið á meðan við spjölluðum.
Мы много смеялись, пока общались.
▶
Barninu fannst það mjög fyndið og byrjaði að hlægja.
Ребенку это показалось очень смешным, и он начал смеяться.